U najskorije vreme gledaćemo dalje topljenje arktičkog morskog leda, podizanje nivoa mora i sve više poplava. Doživljavaćemo više suša i smanjenje proizvodnje hrane. Videćemo velike štete izazvane snažnim olujama, tornadom i drugim ekstremnim vremenskim prilikama. Videćemo i opadanje ekonomske aktivnosti i migraciju miliona ljudi zbog nestašice vode. Videćemo ogromne promene u svim oblicima morskog života zbog zagrevanja morske vode i povećanja kiselosti okeana.
Tokom nekoliko prethodnih nedelja imali smo priliku da naslutimo kako bi mogla izgledati ta distopijska budućnost. Zbog neviđenih šumskih požara u Kvebeku, a pre toga u Novoj Škotskoj, Britanskoj Kolumbiji i Alberti, širom Sjedinjenih Država vazduh je bio veoma zagađen i opasan po zdravlje. Njujork, Vašington, Detroit, Čikago, Milvoki i drugi gradovi prijavljivali su rekordne nivoe zagađenja. Hronično oboleli ljudi nisu se usuđivali da izađu iz kuće. U tom istom periodu Teksas je doživeo rekordan toplotni talas. U Korpus Kristiju toplotni indeks – kombinacija temperature i vlage – dostigao je 51 stepen Celzijusa, što je blizu granice iznad koje ljudski život nije moguć.
Zbog dugotrajne suše, šest država američkog zapada koje koriste vodu reke Kolorado nedavno su se dogovorile da drastično smanje potrošnju. Presušuje reka koja obezbeđuje vodu za 40 miliona ljudi i poljoprivrednu industriju od pet biliona dolara godišnje. Država Arizona je ograničila izgradnju u Finiksu zbog nedostatka podzemne vode jer su neke projekcije pokazale da će u postojećim uslovima bunari presušiti.
Jasno je da klimatska promena nije samo američki problem. Uprkos njenom zastrašujućem uticaju na Sjedinjene Države, gusto naseljene azijske zemlje suočavaju se s još težim izazovima. Nivo mora na kineskoj obali već dve godine zaredom dostiže najveće zabeležene vrednosti i raste brže od globalnog proseka. U kineskom priobalju živi oko 45 % od ukupno 1,4 milijarde stanovnika te zemlje, a njegov udeo u ukupnoj privrednoj proizvodnji je veći od 50%. Velikim gradovima duž kineske obale, kao što su Šangaj, Tjenđin i Šendžen, prete katastrofalne poplave u narednim godinama, a to će izvesno izazvati haos u kineskoj ekonomiji.
Prošle godine Indija je doživela niz toplotnih talasa. U nekim delovima zemlje temperatura je dostizala bezmalo 49 stepeni Celzijusa. Indija je 2022. doživela svoj najtopliji april u poslednje 122 godine i najtopliji mart otkad se vodi evidencija. Vreme je bilo ekstremno u 242 od 273 dana između januara i oktobra 2022. Dugoročne projekcije ukazuju na to da bi indijski toplotni talasi do 2050. godine mogli preći granicu iznad koje je ljudski život nemoguć. Produženi toplotni talasi neće izazvati samo veći broj umrlih i obolelih u Indiji, već i smanjenje proizvodnje i dalji rast siromaštva.
Od juna do oktobra 2022. obilne kiše u Pakistanu izazivale su poplave i klizišta tempom deset puta većim od nacionalnog proseka u prethodnih 30 godina. Poplave su pogodile skoro 33 miliona ljudi, oštetile 4,4 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta i ubile 800.000 grla stoke. Posle njih, rast cena hrane pogoršao je i inače visok nivo gladi i pothranjenosti u toj zemlji. Broj ljudi koji doživljavaju ozbiljnu glad više se nego udvostručio posle junskih poplava: danas u Pakistanu ozbiljna glad pogađa 14,6 miliona ljudi, a stope pothranjenosti su još veće.
Klimatske promene uzimaju ogroman ljudski, ekonomski i ekološki danak. Prošla godina bila je obeležena ekstremnom toplotom, sušom i šumskim požarima. Prema podacima koje su zemlje dosad priložile, procenjuje se da je u zapadnoj Evropi bar 15.000 ljudi umrlo od ekstremne vrućine: u Španiji više od 4.600, u Portugaliji više od 1.000, u Velikoj Britaniji više od 3.600 i u Nemačkoj više od 4.500.
Klimatske promene su imale teške posledice u Sjedinjenim Državama, Evropi, Kini i drugim razvijenim zemljama, ali su još gore uticale na najsiromašnije zemlje u svetu, koje nemaju sredstava da zaštite svoje stanovništvo od sve veće gladi, bolesti i migracija izazvanih poplavama i sušama. Evo nekoliko primera o kojima je izvestio Svetski program hrane UN-a:
Temperature u Južnom Sudanu rastu tempom dva i po puta većim od globalnog proseka. To je izazvalo ekstremne vremenske prilike, između ostalog poplave tokom četiri godine zaredom, što je ostavilo pola zemlje pod vodom. Neviđene poplave su progutale velike delove teritorije, a drugi delovi se bore sa smrtonosnom sušom. Danas je 64% stanovništva (7,7 miliona od ukupno 12 miliona) pogođeno teškom glađu.
U februaru 2022. Madagaskar su pogodila četiri tropska ciklona. Uništili su infrastrukturu, desetkovali rod pirinča i gurnuli 270.000 ljudi u oskudicu hrane. Danas u toj zemlji gladuje više od dva miliona ljudi; oni ne mogu da prežive bez humanitarne pomoći.
U ekstremno siromašnoj Somaliji ne vidi se kraj suši. Izostalo je pet kišnih sezona; usevi su se osušili i stradala je stoka. Danas 6,5 miliona ljudi doživljava krizni nivo gladi.
Nije tajna da se ljudska bića nerado suočavaju s bolnom stvarnošću – naročito kad to zahteva suočavanje sa silom specijalnih interesa kao što je to industrija fosilnih goriva. Ali ovog puta nemamo izbora.
Naša planeta se ubrzano zagreva. Suše, poplave, šumski požari i ekstremne oluje sve nas češće pogađaju. Glad, bolest i ljudske migracije su u porastu. Vidimo to svakog dana u svakom delu sveta.
Umesto da poriču tu očiglednu stvarnost, umesto da podržavaju kompanije nafte i uglja, umesto da podstiču novi hladni rat s Kinom, članovi Kongresa moraju da razvijaju svest o tome da je nužno hitno reagovati na globalnu krizu. Svet mora ODMAH da se ujedini i suoči s egzistencijalnom pretnjom. Ako to ne učinimo, osudićemo sledeće generacije na neizvesnu budućnost. U ime čovečanstva ne smemo dopustiti da se to dogodi.