Nepokretnu devojku na Uskrs svetac digao na noge iako su je lekari otpisali: Čuda se dešavaju u Lesnovskom manastiru

Između Kratova i Zletova, gradića na istoku Makedonije nalazi se manastir Lesnovo, posvećen svetom Arhangelu Mihajlu i pustinjaku Gavrilu Lesnovskom. Podigao ga je 1341. godine Jovan Oliver, na temeljima bazilike iz doba lokalnog pustinjaka Gavrila Svetogorca, čija se isposnička pećina nalazi nedaleko manastira.

O Lesnovskom manastiru postoje brojne legende i priče, ali najzanimljivije su one o njegovim čudotvornim moćima.

Nije mali broj ljudi koji su nakon posete ovom hramu svedočili o njegovim moćima. Pričali su da bolesni iz njega izlaze zdravi, da bi nemi progovorili, slepi progledali… Ipak, najupečatljivije je svedočenje devojčice Lore Minove (16) iz Kočana, koja je nakon molitve nad moštima svetog Gavrila ponovo stala na svoje noge.

To čudo se dogodilo prvog dana Uskrsa, pre dve godine, i od tada su devojčica i njeni roditelji veoma česti posetioci manastira.

Lora je sa majkom Olgom i za ovaj Uskrs bila u hramu da pomogne u pripremama proslave ovog velikog hirišanskog praznika. Tu su je zatekli reporteri skopskog lista “Večer” kojima je Lora otkrila da je Uskrs poseban praznik za nju. Oseća ga kao svoj drugi rođendan, jer se baš tada, na veliki hrišnaski praznik u Lesnovkom manastiru oslobodila nesnosnih bolova i bezimene bolesti zbog koje nije mogla ni da hoda.

– Pre dve godine, na Uskrs, uspela sam da stanem na noge, upravo ovde, pred moštima svetog Gavrila. Klečala sam pred nogama oca Damaskina i slušala njegovu molitvu. U trenutku mi se pojavilo neko neobjašnjivo osećanje, toplota… To ne mogu da objasnim, ali bol je odjednom nestao, a iskrivljeni prsti na stopalu su mi se ispravili.

Osetila sam se potpuno zdravom. Bez ičije pomoći, nakon molitve, krenula sam iza oca, sama sam uzela sveću da je zapalim, a moji roditelji nisu bili svesni šta se dešava. Nisu shvatili da ja više nisam ono dete koje su mesecima na rukama nosili od klinike do klinike moleći lekare da otkriju bolest koja mi je zgrčila prste i stopala i od boli uzimala svest – rekla je mala Lora reporterima skopskog lista “Večer”.

Pročitajte još:  NEVJEROVATNO: Divna DNK pljunuta Melanija Tramp!

Njena majka Olga Minova se priseća da je njihova golgota počela 28. januara 2015. godine kada su zbog neobjašnjivog napada kašlja, sa kolima Hitne pomoći ćerku morali da odvedu na Dečiju kliniku u Skoplje, gde je ostala mesec dana.

Lori su se potom iz neobjašnjivih razloga odjednom zgrčili prsti na levom stopalu, a bolovi postali nepodnošljivi. Roditelji su je nosili od klinike, do klinike, ali nigde nisu uspeli da postave dijagnozu. Lečili su je od reume i artritisa, ali rezultata nije bilo. Zato su im lekari predložili lečenje u inostranstvu. Međutim, ni tamo nisu znali šta je maloj Lori, čiji su rezultati magnetne rezonance i EEG mozga bili odlični. Na hartiji je bilo zdravo dete, a u stvarnosti Lora je umirala od bolova, imala je česte nesvestice, vrtoglavice, napade, a zbog bolova i iskrivljenih prstiju nije mogla ni na noge da stane.

Prijatelji i rođaci su ubeđivali roditelje devojčice da je odnesu kod vračara i gatara, ali Lora za to nije htela ni da čuje, pa su zatražili pomoć homeopatske medicine, ali ni to nije dalo rezultata.

U nemoći, na kraju su otišli u Lesnovski manastir. Tamo se posle dve godine golgote kroz koju je prolazila Lora i njeni roditelji desilo čudo. Bolovi su odjednom nestali, a devojčica je stala na svoje noge.

– Godinama unazad posećujemo Lesnovski manastir, a poznajemo i oca Damaskina. Pre dve godine, uoči Uskrsa, rešili smo da u manastir odemo sa ćerkom i ocu Damaskinu ispričamo našu muku. Ona nas je ohrabrio veleći nam da ne brinemo i da je problem bolesti Lore duhovne prirode. Rekao nam je da sa njim uđemo u manastir. Tamo joj je pročitao molitvu i pomazao uljem kandila na grobu episkopa Gavrila Svetogorca. Dok je trajala molitva očekivali smo da će se Lora onesvestiti, ali to se nije desilo. Kada je završila molitva, ćerka se uspravila i rekla mi: „Mama, ja sam opet ista kao i pre! Više vas ne vidim mutno. Vidim vas kao i ranije!“

Pročitajte još:  BOSNA: Dobili 10. dijete, imaju šest sinova i četiri kćerke!

Otac Damaskin je išao napred, a ćerka iza njega. Sama. Prvi put posle toliko meseci nije potražila našu pomoć. Kada smo izašli iz manastira, ona je sama nastavila da ide iza oca Damaskina. Odveo ju je u prodavnicu za sveće i ikone. Dao joj je krst, koji oko vrata i danas nosi. Mi još nismo mogli da poverujemo da se desilo čudo. Pozdavili smo se sa ocem Damaskinom. Ćerka je sama otišla do automobila na manastirskom parkingu. Kada je sela u auto počela je da odvezuje patiku. Htela je sa noge da skine i ortopedsko pomagalo. Mi smo joj uglas rekli da to ne radi, ali nas nije poslušala. Pravo iznenađenje za nas je bio trenutak kada nam je pokazala nogu.

Prsti, koji su joj mesecima bili iskrivljeni i zgrčeni izazivajući strašnu bol, sada su bili ispravljeni. Nestao je i bol. Zanemeli smo. Bojali smo se da se ne probudimo. Mislili smo da sanjamo. Okrenuli smo se ka manastiru i kroz suze zahvalili Bogu na čudu koje nam se desilo. Trebalo nam je vremena da dođemo sebi. Putem smo ćutali. Samo je ćerka žurila da se što pre čuje sa drugaricama i da im zakaže izlazak u grad – priseća se devojčicina majka Olga Minova.

U razgovoru za “Večer”, otac Damaskin je rekao da se priča o isceljenju malene Lore brzo proširila i u drevni manastir privukla ogroman broj posetilaca i vernika iz cele Makedonije i susednih država koji su tražili lek za svoje boljke.

– Veliki broj njih su bili bračni parovi koji nisu imali svoj porod, ali i oboleli od drugih bolesti. Želim da naglasim da ništa na ovom svetu ne leči kao vera u Boga. I tu nema misterije. Leka ima za svakog ko dolazi sa iskrenim pokajanjem, čistim srecem i snažnom verom u Boga, rekao je otac Damaskin.

(Telegraf.rs)

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here